Ko je Džo Perić

IN MEMORIAM

Branimir Perić Džo

ODLAZAK DŽINA DŽENTLMENA

Po povratku sa jednog od «Tour d’Europe» relija, dugačkog 15.000 kilometara, u novinama je osvanuo naslov «Džin na džinovskom reliju».

Branimir Perić je zaista bio džin – u svakom pogledu. Sa svojih 140 kilograma uvek je imao hendikep – kao da je vozio dvojicu u kabini «mazde» kojom je svojevremeno na trkačkoj stazi dizao točak u vazduh, ali i gledaoce na noge.

Međutim, Džo je vredeo više od jednog čoveka i po neiscrpnom bogatstvu ideja i energiji kojima je otvorio i obeležio sasvim nova poglavlja u istoriji automobilizma na prostorima bivše Jugoslavije.

Tih godina, u Beogradu je kultno sastajalište mladih ljudi, ljubitelja automobilizma, bio AMK «Akademac». Perić je, kao apsolvent arhitekture, umeo da kaže kako je odlazeći sve češće u obližnji auto klub, tako i završio arhitekturu, a počeo da studira automobilizam.

U «Akademcu» su smišljali kako da pobede fudbal i privuku publiku na trke. Tako je Perić bio među inicijatorima da se osnuje «Letnja liga automobilista» na Ušću. Iako se istog dana igrao derbi večitih rivalista, Zvezde i Partizana, na beogradskoj trkačkoj stazi okupilo se 30.000 posetilaca sa plaćenim kartama.

Bilo je to zlatno doba automobilizma na ovim prostorima.

Na Tašmajdanu su odigrane prve utakmice autobola koje su zarazile publiku novom vrstom sporta. Najpoznatiji automobilisti šutirali su rashodovanim fićama «kožnu» bubamaru prečnika 1,2 metra. Džo je tada bio pravedni sudija, na oduševljenje punih tribina i glasnih navijača koji su ga dobro poznavali i sa filmskog platna.

Najbolju filmsku ulogu Branimir Perić je ostvario u kultnom filmu «Nacionalna klasa» u kojem je bio i asistent na scenariju i savetnik režisera Gorana Markovića. Na kraju finalne trke Džo izlazi na stazi, maše kariranom zastavicom i kaže «Trka se poništava!».

Pre nekoliko dana karirana zastavica na cilju je za Branimira Perića pala poslednji put. Sećanje na njega nikada neće biti poništeno.

Vladica Slavković (Auto Bild, 12. novembar 2008.)

Ali, Džo je uvek hteo da ide dalje, da ostvari nešto što drugi pre njega nisu uradili. Tako je počeo da učestvuje na velikom međunarodnom reliju «Tour d’Europe» dugačkom 15.000 kilometara. Nagovorio je vodeće ljude u Zastavi da njihova ekipa nastupi sa «tristaćima».

Džo je postao prvi test vozač naše fabrike automobila. Testirali su na evropskom maratonskom reliju novu ručicu menjača, koja je sa svog tradicionalnog mesta kraj volana prebačena na pod.

Sledeće poglavlje automobilske istorije kod nas Perić je otvorio, takođe, kao profesionalac Zastave. Osmislio je i rukovodio ekspedicijom «Kragujevac – Kilimandžaro» sa pet «zastava 101» koje su, sve do jedne, stigle na cilj.

Akcija je imala toliki propagandni efekt da je Džo prosto morao da krene u još težu automobilsku avanturu – od Ognjene zemlje do Aljaske. Ovoga puta sa, tada domaćim «golfovima» iz TAS-a.

Dok je putovao kroz Južnu Ameriku, neumorni Džo je video da Brazilci ne šutiraju loptu samo bosim nogama i kopačkama, nego i automobilima. Čim se vratio u Srbiju, opet je povezao fudbal i svoj automobilizam.

Ekspedicija Kragujevac – Kilimandžaro

dzoova poslastičarnica kilimandžaro

Koliko vas zna šta je Ekspedicija – ZASTAVA 101 — Kragujevac – Kilimandžaro?

džoova poslastičarnica kilimandžaro auto

Ekspedicija je 14. februara 1975. krenula na put od Kragujevca do Kilimandžara, dužine preko 11.000 kilometara i to kroz bespuća Nubijske pustinje, savana, kamenjara, trnovitih predela i močvara.




Učesnici:

– 5 novih,crvenih ZASTAVA 101, 4 sa ukrasnim nalepnicama, bez zadnjih sedišta i jedna u punom fabričkom sjaju – sa nadimkom ’’Salonac’’ kako su ga članovi ekspedicije nazvali. U motorima se nalazilo ulje OPTIMA MODRIČA, GUME TIGAR Pirot;

– Branimir Perić Džo – vođa ekspedicije – Ginka Milinković – pomocnik organizatora – Milan Rakočevic – organizator ekspedicije – Slobodan Nikolić i Miodrag Barlov –automehanicari iz Zastave – Joža Vlahović –novinar “Vijesnika” iz Zagreba – Bratislav Grbić –kamerman – Branko Baletić –televizijski reditelj – Dušan Sekulić –Novinar ’’Ilustrovane politike’’ – Mioljub Jelesijević –fotoreporter – BOGDAN ŠEKLER – pisac knjige o ekspediciji Kragujevac-Kilimandžaro, “DŽAMBO AFRIKO”, zvanični lekar ekspedicije, novinar “Večernjih novosti” i “Borbe”


Maršruta:

Ekspedicija je prošla i kroz zemlje NESVRSTANIH:

– Grčka – Egipat – Sudan – Kenija – Uganda – Tanzanija

Kako bi čitaoci mogli da provere kuda je ekspedicija morala da prođe, evo spiska bitnijih mesta kroz koja su naši prošli:

– Kragujevac – Skoplje – Đevđelija – Atina – Pirej – Patras – Aleksandrija – Kairo – Kena – Luksor – Asuan – Jezero Naser – Vadi Halfa – Stanica broj 6-u pustinji – Abu Hamed – El Šereik – Berber – Atabara – Sendi – Kartum – Kosti – Malakal – Kongor – Malek – Bor – Džuba – Torit – Kapeta – Lokičokio – Lodvar – Kitale – Eldoret i Nakuru (Na samom Ekvatoru) – Najrobi – Namanga Aruha – Mosi – Marangu – Mombasa – Kilimandžaro – osvojen je vrh Džilmas point sa konačištima Mandara hat, Orombo hat i Kibu hat. Na vrhu Kilimandžara se tada zavijorila zastava samouprave.

Kada KK ekspediciju posmatramo iz ugla istorijskog poduhvata, zaključak je da je to bio poduhvat koji je nemoguće ponoviti jer je 1975. godina bila jedina godina relativno stabilne političke i bezbednosne situacije na Afričkom kontinentu. Osnovni adut koji je članove ekspedicije izvukao iz različitih nezgodnih situacija je bio postojanje saveza Nesvrstanih, a Jugoslovenski pasoš je otvarao različita vrata i omekšavao stavove lokalnih vlasti, pa su naši ispraćani uz pozdrave Titu. Takođe Energoprojekt i druge jugoslovenske firme su izvodile radove širom Afrike, tako da se ekspedicija mogla obratiti za pomoć i našim ljudima stacioniranim u Africi. Posmatranjem celokupne ekspedicije sa aspekta modernog vremena, slobodno možemo zaključiti da sve činjenice podsećaju više na bajku nego na realan istorijski događaj.

Ako KK ekspediciju posmatramo iz ugla medija, ovaj događaj je bio izuzetno važan i široko zastupljen. Jugoslovenski listovi koji su imali ekskluzivno pravo objavljivanja članaka i fotografija su bili: Ilustrovana Politika, Novosti, Borba, Vijesnik, a mnogi drugi su to pravo otkupljivali, a glavni medij je bio TANJUG. To je bilo vreme kada su se informacije prenosile telefonskim putem ili teleksom, a fotografije su se slale avionskom poštom. KK ekspediciju su pratili i inostrani mediji Evrope, a naročitu pažnju su posvetili mediji zemalja kroz koje je ekspedicija prolazila. Naslovi koji su bili zanimljivi su bili: ’’Avantura 11 Jugoslovena’’, ’’Kroz pustinju i prašumu’’.

Ako KK ekspediciju posmatramo iz ugla književne, fotografije i filmske umetnosti, Kk ekspedicija je izuzetno značajan poduhvat jer su napisane dve knjige: ’’Džambo Afriko’’ Bogdana Šeklera i ’’Pukokaz za jug’’ Dušana Sekulića.

U režiji Branka Baletića, kroz kameru Bratislava Grbića, uz scenario Ginke Milinković i muziku Zorana Simjanovića, nastao je dokumentarni film ’’Ekspedicija Kragujevac – Kilimandžaro’’, koji je bio nepovratno izgubljen dugi niz godina, ali upornost Novice Markovića, uz saradnju Zorana Simjanovića i Branka Baletića, ali i brižljivo čuvanje od strane Milana Rakočevića je rezultiralo da se kopija ovog filma nalazi pod zaštitom Jugoslovenske kinoteke, kao i Kinoteke Crne Gore.

Veliki broj fotografija je načinio Mioljub Jelesijević, koje je Zastava kasnije koristila u svim reklamnim kampanjama. U Tanzaniji je organizovano fotografisanje automobila uz poziranje manekenke Vini Kibuja koje su i za današnje pojmove svojevran primer umetničke fotografije. Fotografije Mioljuba Jelesijevića su predstavljene u jubilarnim izdanjima Ilustrovane Politike kao fotografije koje su obeležile 1975. godinu. Takođe, za malo koji evropski automobil se može reći da je zagazio u siromašne, zabačenedelove Afrike gde su ljudi 1975. još uvek išli nagi i da nikada nisu videli putnički automobil.

Iz ugla automobilizma, KK ekspedicija je otvorila vrata tržišta severne Afrike za Zastavu 101, ali i za FIAT 128 . Naročita histerija za kupovinu Fiata 128 je nastala u Egiptu gde se ovaj model sklapao od delova iz Kragujevca do 2009, a i danas je taj automobil među omiljenima u Kairu.

Zanimljivost je da je KK ekspedicija u pojedinim mestima dočekana kao takmičarska ekipa ’’East African rally’’ jer je ruta ekspedicija zahvatila deo itinerera ovog takmičenja.

Za samu Zastavu 101, ova ekspedicija je dokaz i svedočenje o kvalitetu i izdržljivosti Jugoslovenskog četvorotočkaša – preko 11.000 kilometara je prevaljeno, kroz bespuća uz minimum kvarova: zbog skokova sa peščanih dina u pustinji pukao je jedan gibanj i dve viljuške zadnjeg trapa, zbog preletanja suvih rečnih korita sa šiljatim kamenjem na obalama, jedan karter nije izdržao, a oštro trnje je na deonici nakon putinje izazvalo veliki broj pucanja guma na relativno kratkom putu, ali nijedan kvar nije ozbiljno zaustavio ekspediciju. Visoke temperature nisu bile problem za Stojadina, ali kasetofoni Ei Niš – Tesla su se gotovo istopili.

Zastave 101 koje su krenule na ekspediciju su bile potpuno nove, sa linije za Francusko tržište što znači da su višestruko provereni pre silaska sa same proizvodne trake. Sedišta su bila specijalno tapacirana u kombinaciji vinil – štof na sedalnom delu kako bi se umanjile nelagodnosti vrelih sedišta na viskom, pustinjskim temperaturama. Primenjeni su eksperimentalni delovi kao što su uljni pred-filter vazduha, utege prednjeg trapa – poznate pod nazivom ’’sanke’’.

Vešti automehaničari Zastave Nikolić i Barlov su tokom cele ekspedicije vodili računa o dobrom stanju Stojadina uz krajnji zaključak da je Zastava 101 zaista, za svoje vreme, bio izdržljiv i pouzdan automobil. Preventiva koja je urađena na motoru, kada su temperature prešle 50 stepeni na pustinjskom suncu, izvađeni su termostati motora a ventilatori hladnjaka stavljeni u neprestani rad, što se pokazalo korisnim jer se ni jedan Stojadin nije pregrejao bez obzira na visoku turažu pod kojom su voženi po pesku (ako brzina padne ispod 120 km/h, Zastave 101 su se znale ukopati u pesak do patosa). Eksperimentalno su testirane posebne ’’pustinjske gume’’ iz Tigra – vrsta krampon gume sa povećanom izdržljivošću na jake udare i visoke temperature.

Celokupna ekipa ekspedicije je imala veliko iskustvo za volanom, ali veliki napor je bio potreban da se pobedi Nubijska pustinja. Kada su automobili propadali u pesak, svi su morali složno da otkopavaju i da guraju Stojadine. Pustinjska oluja Habub je bila stalna pretnja koju su naši pobedili odlučnom vožnjom.




Epilog:

Ekspedicija je uspešno okončana planinarenjem i osvajenjam vrha Kilimandžara, Džilmans pointa.

Članovi ekspedicije su se vratili za Beograd avionom, zahvaljujući sponzorstvu Al-Italie.

Svih 5 Zastava 101 je u voznom stanju ukrcano na teretni brod u Tanzaniji i poslato za Atinu, gde su ih ponovo preuzeli članovi ekspedicije i dovezli ih za Kragujevac. Jedan od KK Stojadina je bio izložen na sajmu automobila u Beogradu 1975. gde su bili prisuti i svi članovi ekspedicije koje je publika pozdravila gromoglasnim aplauzom. Automobili su zatim razdeljeni po filijalama Zastave gde su dočekali kraj svog radnog veka. Međutim, prototip Zastave 101 iz 1969. je u nekom trenutku stilizovan kao Stojadin sa ekspedicije i kao takav se nalazi pod zaštitom države u hangaru u Kragujevcu. Neproverene informacije govore da je svih 5 motora iz KK Stojadina sačuvano u prostorijama nekadašnjeg Zastava sporta.

Više detalja o ’’Ekspediciji Zastava 101, Kragujevac – Kilimandžaro’’ možete pročitati na stranici Zastava 101 Kluba


www.zastava101.serbianforum.info

Članovi Zastava 101 Kluba su dali svečano obećanje učesnicima ekspedicije da će čuvati sećanje na ovaj događaj.

Odlomci iz teksta: Novica Markovic – Zastava 101 Klub, 5 Sep, 2013, autoblog.rs